Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

у̀хат

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 629

у̀хат

ухат

Лема

ухат

Извор

том 6, стр. 629, редослед 19

  1. 1.

    = уват 1. који има велике уши.

    — Ухати зекоња сио ... на задње ножице.
    Гор.
    Као кад би сиви, ухати магарац навукао на себе костим гордог јахаћег коња, тако је то ... изгледало.
    Мар.
  2. 2.

    који има дршке, наслон за руке са стране (о суду, корпи, фотељи и сл.).

    сл. — слично
    — Кошаре ... ухате и ћулаве.
    Наз.
    Посуда од ... лима, ухата на обје стране.
    Донч.
    Све чешће је сједала у његову велику ухату фотељу. Вј. 1971.
Изворни текст (OCR)
у̀хат, -а, -о = уват 1. који има велике уши. — Ухати зекоња сио ... на задње ножице. Гор. Као кад би сиви, ухати магарац навукао на себе костим гордог јахаћег коња, тако је то ... изгледало. Мар. 2. који има дршке, наслон за руке са стране (о суду, корпи, фотељи и сл.). — Кошаре ... ухате и ћулаве. Наз. Посуда од ... лима, ухата на обје стране. Донч. Све чешће је сједала у његову велику ухату фотељу. Вј. 1971.