у̀хватити
ухватити QA: medium
Лема
ухватити
Извор
том 6, стр. 629, редослед 24
- 1.а.
(трп. прид. у̀хваћен) сврш. узети, дохватити брзим покретом (обично рукама): ~ пушку, ~ лопту.
— Он би ухватио те измучене ... руке, па би их из захвалности изљубио.
Хтеде да је ухвати под руку, али она се отрже.
- 1.б.
домоћи се нечега, уловити; шчепати.
— Марко ухвати миша.
Смијемо се тихо кад неко од нас ухвати буву].
- 1.в.
силомзадржатинекога недопуштајући да побегне; затворити, ухапсити.
— Данас смо палили новине и камионе. Неке су ухватили.
- 2.а.
наћи у одређеном стању, ситуацији и сл., затећи, увребати.
— Ухватим ли те још једанпут с њом, убит ћу те.
Мајка га је ухватила међу мангупима.
- 2.б.
настати, појавити се док је неко или нешто у одређеном положају, стању и сл. —Ухватилига поноћ близу мога стана, он долази и чмава у мојој постељи. Матош. На ливадама ће нас ухватити зора. Ћос. Д.. На путу нас је ухватио мрак. Чол.
- 2.в.
пронаћи (нешто забрањено, скривено и сл.).
— Полиција је ухватила неке лажне дводинарце.
Код кога ухвате дуван, треба га казнити.
- 3.а.
заузети (место, ред и сл.).
— Ухватисмо мјесто на клупи до прозора. 11ав. На намирнице могу рачунати само они који ухвате ред што раније. Ћос.
- 3.б.
освојити, запосести.
— Изберу Милоша да узме две хиљаде коњика, па да трчи да ухвати Београд док још нису Турци стигли.
Увиђа важност положаја који бјеше ухватио велики везир.
- 3.в.
уграбити (време, прилику).
— Једва што су ... ухватили и часак времена.
- 4.а.
домоћи се (некога или нечега), достићи, стићи; захватити.
— На веслима напреже се Марко да ухвати другу увалицу.
Потрчао сам на станицу да ухватим воз.
Син угушује пожар да не ухвати и жито.
- 4.б.
поћи (неким путем), кренути у неком правцу.
— Кад нема дужности, а он ухвати пут по вароши и околини.
Ухватио је неку странпутицу заједно с Михаилом.
- 5.а.
зарадити, добити; извући, повратити (новац).
— Преко тридесет талијера ... је за продата вола ухватио.
Макар и изгубио на њима кожама], само да паре ухватим.
- 5.б.
добити (болест, заразу и сл.).
— Нахладио се и ухватио грозницу.
У затвору је ухватио клицу несрећне бољке.
- 5.в.
обузети, освојити (о каквом душевном стању, осећању).
— Касније га ухвати сан.
- 5.в.
Ухвати га несавладљиви страх, па није могао јахати. Крањч. Стј. Ухватило га пиће. Лаз. Л.
- 6.а.
доћи до каквог закључка, уверења; одредити, утврдити, оно што је карактеристично; схватити, разазнати, разабрати; опазити.
— Загледам ћебе]. Хтио бих да му ухватим боју.
Тешко је било ухватити макар и једну ријеч.
Кватерник је ... ухватио главну мисао.
Нушић има дар да уХвати смешно око себе и да га наслика.
- 6.б.
верно пренети, насликати, поновити и сл.
— Ретко кад може испасти сликару за руком да ухвати на платну и оно што је невидљиво.
То је сликар био кадар ухватити на платно.
Одмах ухвати на гитари акорде за пјесму.
- 7.а.
бити нагло захвоћен неким стањем.
— Штала гори ... И пластови ухватише.
- 7.б.
наступити, настати.
— Кад ухватил ноћ, подвостручише страже. В 1ss5. Дигла се магла, па мраз ухватио.
везу (с киме) ступити, доћи у додир, у контакт (с киме); ~ веру зарећи се, дати реч, дати свечано обећање; ~ за реч (кога)
- 7.в.
уз реч(изр.); ~ конце в. похватати конце (уз конац, изр.); ~ маглу побећи, нагло се изгубити, нестати; ухватило га пиће опио се; ~ смисао разумети; ~ тр аГ (коме, чему) ући у траг (коме, чему); ~ у канџе (кога) заробити, подвластити; у све четири открити нечија недела и лажси.
Фразе
не моћи ~ чему ни репа ни главе не моћи разумети; ухватило га добио је наступ, напад (беса, гнева и сл.);
~ се за скут (коме) држати се нечије заштите; ~ за трбух (од смеха) много се и дуго смејати; ~ коме воље, срца и сл. допасти се некоме. — Особито ми се био ухватио воље један млад човјек. В 18s5. Како ли се та жена чобанка Ружа његова ухватила срца. Коз. И.; ~ се у коло 1) ући у играчко коло; 2) удружити се с Ким.
Пододреднице
1. а. дохватити себе за неки део тела. — Ухвати се оберучке за косе. Вес. б. домоћи се нечега, дохватити нешто. — Само да се ноктима ухватим нечега и да не паднем у биједу. Бен. фиг. Тешко је ... било наћи у његовим поступцима ... нешто конкретно и чврсто за што би се човјек могао ухватити. Козарч. в. латити се, прихватити се неког посла. —Ухватила се Вера била књига. Нех. г. поћи у неком правцу. упутити се. — Ухватише се главнога пута. Срем. Младић се ухватио узбрдице. Ћип. 2. а. узети један другог за руку, испод руке и сл. — Срба и Лука се ухватили и играју. Сек. Ухватише се чврсто испод руку и кренуше широм пута. Бен. б. дограбити се, побити се. — И ухватише се ... И понеше се по оно чистини ... два рвача, два најбоља момка у селу, кушају снагу. Вес. 3. а. настати, наступити, завладати. — Скоро се ухвати први мрак. Ков. А. Ноћ се већ одавно ухватила. Глиш. б. створити се, образовати се. — По крову се маховина ухватила. Јурк. Не тече никуд па се ухвати по њој бари жабокречина. Вес. в. понети (о роду). — Показа им како су се шљиве ухватиле. Вес. 4. укочити се. — Ухватила се рука. Вук Рј
Изворни текст (OCR)
у̀хватити, -ӣм (трп. прид. у̀хваћен) сврш. 1. а. узети, дохватити брзим покретом (обично рукама): ~ пушку, ~ лопту. — Он би ухватио те измучене ... руке, па би их из захвалности изљубио. Леск. Ј. Хтеде да је ухвати под руку, али она се отрже. Рист. б. домоћи се нечега, уловити; шчепати. — Марко ухвати миша. Р-К Реч. Смијемо се тихо кад неко од нас ухвати буву]. Чол. в. силомзадржатинекога недопуштајући да побегне; затворити, ухапсити. — Данас смо палили новине и камионе. Неке су ухватили. Поп. Ј. 2. а. наћи у одређеном стању, ситуацији и сл., затећи, увребати. — Ухватим ли те још једанпут с њом, убит ћу те. Козарч. Мајка га је ухватила међу мангупима. Грол. б. настати, појавити се док је неко или нешто у одређеном положају, стању и сл. —Ухватилига поноћ близу мога стана, он долази и чмава у мојој постељи. Матош. На ливадама ће нас ухватити зора. Ћос. Д.. На путу нас је ухватио мрак. Чол. в. пронаћи (нешто забрањено, скривено и сл.). — Полиција је ухватила неке лажне дводинарце. Срем. Код кога ухвате дуван, треба га казнити. Чол. 3. а. заузети (место, ред и сл.). — Ухватисмо мјесто на клупи до прозора. 11ав. На намирнице могу рачунати само они који ухвате ред што раније. Ћос. Б. б. освојити, запосести. — Изберу Милоша да узме две хиљаде коњика, па да трчи да ухвати Београд док још нису Турци стигли. Вук. Увиђа важност положаја који бјеше ухватио велики везир. Том. в. уграбити (време, прилику). — Једва што су ... ухватили и часак времена. Креш. 4. а. домоћи се (некога или нечега), достићи, стићи; захватити. — На веслима напреже се Марко да ухвати другу увалицу. Ћип. Потрчао сам на станицу да ухватим воз. Јак. Син угушује пожар да не ухвати и жито. Нед. б. поћи (неким путем), кренути у неком правцу. — Кад нема дужности, а он ухвати пут по вароши и околини. Срем. Ухватио је неку странпутицу заједно с Михаилом. Лал. 5. а. зарадити, добити; извући, повратити (новац). — Преко тридесет талијера ... је за продата вола ухватио. Ћип. Макар и изгубио на њима кожама], само да паре ухватим. Ћор. б. добити (болест, заразу и сл.). — Нахладио се и ухватио грозницу. Новак. У затвору је ухватио клицу несрећне бољке. Коч. в. обузети, освојити (о каквом душевном стању, осећању). — Касније га ухвати сан. Мил. В. Ухвати га несавладљиви страх, па није могао јахати. Крањч. Стј. Ухватило га пиће. Лаз. Л. 6. а. доћи до каквог закључка, уверења; одредити, утврдити, оно што је карактеристично; схватити, разазнати, разабрати; опазити. — Загледам ћебе]. Хтио бих да му ухватим боју. Вуј. Тешко је било ухватити макар и једну ријеч. Бен. Кватерник је ... ухватио главну мисао. Нех. Нушић има дар да уХвати смешно око себе и да га наслика. Богдан. б. верно пренети, насликати, поновити и сл. — Ретко кад може испасти сликару за руком да ухвати на платну и оно што је невидљиво. Нед. То је сликар био кадар ухватити на платно. Креш. Одмах ухвати на гитари акорде за пјесму. Крањч. Стј. 7. а. бити нагло захвоћен неким стањем. — Штала гори ... И пластови ухватише. Бен. б. наступити, настати. — Кад ухватил ноћ, подвостручише страже. В 1ss5. Дигла се магла, па мраз ухватио. Сиј.