Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

у̀хитити

сврштом 6, стр. 631

у̀хитити

ухитити

Лема

ухитити

Извор

том 6, стр. 631, редослед 4

  1. 1.

    ухватити, узети (обично рукама).

    dialectal
    покр. — покрајински
    — Сретам моју вјереницу, ухитим је за ручицу.
    НПХ
  2. 2.

    ухапсити, лишити слободе.

    — Полиција је јучер ухитила човјека за којега се држи да је умно поремећен.
    Обз. 1932
    Сигурно је да ни један од оптужених није ухићен без разлоrа. ВЛ 1972.
  3. 3.

    обузети, савладати.

    — Не знам како ме је сан ухитио.
    Војн.

Пододреднице

~ се

ухватити се. — Дај ми руку! Ухити се за мене! Вотн

ухватити се.
Изворни текст (OCR)
у̀хитити, -ӣм сврш. покр. 1. ухватити, узети (обично рукама). — Сретам моју вјереницу, ухитим је за ручицу. НПХ. 2. ухапсити, лишити слободе. — Полиција је јучер ухитила човјека за којега се држи да је умно поремећен. Обз. 1932. Сигурно је да ни један од оптужених није ухићен без разлоrа. ВЛ 1972. 3. обузети, савладати. — Не знам како ме је сан ухитио. Војн.