у̀хӯ

уху, ухуј

Стална адреса

Лема

уху

Варијанте

ухуј, у̀хӯј

Извор

том 6, стр. 633, редослед 3

1.
оном. узвик којим се подражава, опонаша глас буљине.
оном. — ономатопеја
— Буљина кроз ... поноћ виче: Уху! Уху! Уху!
Јакш. Ђ.
2.
узвик за изражавање чуђења, подсмеха и сл.
сл. — слично
— Уху, па зар ти то не видиш?
Ћоп.
Мене си наумио да побиједиш, ухуј!
Донч.

Изворни текст (OCR)

у̀хӯ и у̀хӯј 1. оном. узвик којим се подражава, опонаша глас буљине. — Буљина ... кроз ... поноћ виче: Уху! Уху! Уху! Јакш. Ђ. 2. узвик за изражавање чуђења, подсмеха и сл. — Уху, па зар ти то не видиш? Ћоп. Мене си наумио да побиједиш, ухуј! Донч.