уху́кати
ухукати
Лема
ухукати
Извор
том 6, стр. 633, редослед 5
- —
оном. испуштати глас »уху« (о буљини и сл. пицама) Њ. Пр. Уз Гл. им. ухукање. уку̀ктати се, у̀хукће̄м се сврш. захуктати се. —У ритму овог брзог, ухуктаног збивања изгубе се ... мале појединости. (им. у̏ц узвик којим се драже, пујдају пси на кога; исп. пуци! Р-К Реч.
Изворни текст (OCR)
уху́кати, у̀хӯче̄м несврш. оном. испуштати глас »уху« (о буљини и сл. пицама). Њ. Пр. Уз Гл. им. ухукање. уку̀ктати се, у̀хукће̄м се сврш. захуктати се. —У ритму овог брзог, ухуктаног збивања изгубе се ... мале појединости. (им. у̏ц узвик којим се драже, пујдају пси на кога; исп. пуци! Р-К Реч.