Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

уце́питн

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 634

уце́питн

уцепитн

Лема

уцепитн

Извор

том 6, стр. 634, редослед 7

  1. 1.

    ијек. уцијѐпити, сврш 1. извршити цепљење, калемљење, накалемити.

    ијек. — ијекавски
    — Дивљака би истјерала младицу, која би ону уцијепљену, племениту гранчицу престигла и угушила.
    Коз. Ј.
    Дивљаку крај џаде могао би уцепити.
    Петр. В.
  2. 2.

    фиг. улити, усадити.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Имају један циљ: уцијепити младежи вјеру у ... натприродне истине.
    Пав.
Изворни текст (OCR)
уце́питн, у̀це̄пӣм, ијек. уцијѐпити, сврш. 1. извршити цепљење, калемљење, накалемити. — Дивљака би истјерала младицу, која би ону уцијепљену, племениту гранчицу престигла и угушила. Коз. Ј. Дивљаку крај џаде могао би уцепити. Петр. В. 2. фиг. улити, усадити. — Имају један циљ: уцијепити младежи вјеру у ... натприродне истине. Пав.