учвршћи́ва̄ње

учвршћивање

учвршћивање

том 6, стр. 636, редослед 2

—
гл. им. од учвршћивати несврш. и уч. према учврстити (се).
гл. — глагол, глаголскиим. — именицанесврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол
(се). учвршћи́вати (се), учвр̀шћује̄м (се)

Изворни текст (OCR)

учвршћи́ва̄ње с гл. им. од учвршћивати (се). учвршћи́вати (се), учвр̀шћује̄м (се) несврш. и уч. према учврстити (се).