Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

у̏чено̄ст

жтом 6, стр. 636

у̏чено̄ст

ученост

Стална адреса

Лема

ученост

Извор

том 6, стр. 636, редослед 15

  1. —

    особина онога који је учен; знање, наука.

    — Баш лијепо то је, докторе ... што човјек учености те од народа не зазире.
    С-Ц
    Хуго Гроције ... био је чувен са своје учености.
    Петрон.
    учени људи.
    — Сала је] ... била препуна ... Богатство и власт, и отменост, и ученост тога града беше ... заступљена.
    Срем.
Изворни текст (OCR)
у̏чено̄ст, -ости ж особина онога који је учен; знање, наука. — Баш лијепо то је, докторе ... што човјек учености те од народа не зазире. С-Ц. Хуго Гроције ... био је чувен са своје учености. Петрон. фиг. учени људи. — Сала је] ... била препуна ... Богатство и власт, и отменост, и ученост тога града беше ... заступљена. Срем.