учѝнити
учинити
Лема
учинити
Извор
том 6, стр. 638, редослед 4
- 1.а.
направити, начинити; створити.
— У комаду картона учињена су два низа рупица. Физ.
- 2.
Нетко је... до воденице учинио пртину. Донч. Само нек ја од синова учиним људе! Бег. б. спремипи приредити.
— Таст ... се са зетом помири, а онда учине пир.
- 2.а.
извршити, извести, предузети (какву радњу, покрет и сл.).
— Пуковник је учинио покрет да јој благо метне руку на раме.
Она учини неколико корака.
Учинио је неколико покушаја да га питање реши.
- 2.б.
произвести(утисак); изазвати последице.
— Неки дубљи дојам на њу ... нисам могао учинити.
Стерија је ... својим првим комедијама учинио на савременике ... дубок утисак.
Лик ове сјене ... и говор оне учине да их познат жељах живо.
- 3.
зарадити, стећи.
— Можеш и новаца учинити.
- 4.
(некога нечим, ређе некога нешто) довести некога на какав положај, поставити.
— Кнез Илија се преда Турцима, и они га учине обор-кнезом.
Учини ли ме губернатором У Индији, поставит ћу те ... за министра V Кашмиру.
- 5.а.
помоћи, изићи у сусрет.
— Волео је сваком учинити
- 5.б.
нанети зло, штету.
— А
- 41.
Речник српскокрватскога књижевног језика, V учинио?
— Много ми је учинио пас!
Неправду сам учинио.
в. опчинити мађијом, омађијати, зачарати , урећи.
— Да чинилице и вештице не би што учиниле стоци.
Вук Рј.
- 6.
рећи, изрећи.
— Искапи чашицу, намршти се мало и учини:
— ИХ! ала пали!
Јесте ли ради гостима?
— учини онај нови гост.Ком.
- 7.
уштавити (кожу).
— Добро учињен па̂с од е̑ленкЈоже ... Ћадаш ге. чак на бедра.
Фразе
реч не учини без речи, без поговора, ништа не рече; ~ вољу (по вољи) послушати; ~ души места извршити добро дело; ~ очима (на кога) дати знак (коме);
ашик ~ покр. заљубити се.
Пододреднице
би (од себе) што(год) покушати, извршити самоубиство
1. направити се, начинити се; постати. — Тетка твоrа оца ... учинила се думна. Војн. Чим мало загази у свијет, он се учини другим човјеком. Сиј. Учини се болестан. Вук. Ја се учиним да га не видим. Јурк. 2. причинити се, приказати се. — Мени се Ана учини необично лепа. Лаз. Л. Умрети, учини јој се утеха. Рист. 3. догодити се, деситисе. — Ништа не знам што се учинило, јесу ли их Турци погубили. Њег
Изворни текст (OCR)
учѝнити, у̀чинӣм сврш. 1. а. направити, начинити; створити. — У комаду картона учињена су два низа рупица. Физ. 2. Нетко је... до воденице учинио пртину. Донч. Само нек ја од синова учиним људе! Бег. б. спремипи приредити. — Таст ... се са зетом помири, а онда учине пир. Маж. М. 2. а. извршити, извести, предузети (какву радњу, покрет и сл.). — Пуковник је учинио покрет да јој благо метне руку на раме. Андр. И. Она учини неколико корака. Крањч. Стј. Учинио је неколико покушаја да га питање реши. Јов. С. б. произвести(утисак); изазвати последице. — Неки дубљи дојам на њу ... нисам могао учинити. Козарч. Стерија је ... својим првим комедијама учинио на савременике ... дубок утисак. Милис. Лик ове сјене ... и говор оне учине да их познат жељах живо. Комб. 3. зарадити, стећи. — Можеш и новаца учинити. Кал. 4. (некога нечим, ређе некога нешто) довести некога на какав положај, поставити. — Кнез Илија се преда Турцима, и они га учине обор-кнезом. Вук. Учини ли ме губернатором У Индији, поставит ћу те ... за министра V Кашмиру. Крањч. Стј. 5. а. помоћи, изићи у сусрет. — Волео је сваком учинити Нед. б. нанети зло, штету. — А шта ти је 41 Речник српскокрватскога књижевног језика, V учинио? — Много ми је учинио пас! Вес. Неправду сам учинио. Креш. в. опчинити мађијом, омађијати, зачарати , урећи. — Да чинилице и вештице не би што учиниле стоци. Рј. А. Вук Рј. 6. рећи, изрећи. — Искапи чашицу, намршти се мало и учини: — ИХ! ала пали! Глиш. Јесте ли ради гостима? — учини онај нови гост.Ком. 7. уштавити (кожу). — Добро учињен па̂с од е̑ленкЈоже ... Ћадаш ге. чак на бедра.