Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

у̀чин

мтом 6, стр. 637

у̀чин

учин

Лема

учин

Извор

том 6, стр. 637, редослед 27

  1. 1.

    оно што је учињено, чин, дело

    — Након учина ... као под притиском неке ... силе одшуњала сам се на оно мјесто у продолу.
    Кос.
    Месечина нит греје, нити оживотворава, ни моћ садржи великих учина.
    Марк. Д.
  2. 2.а.

    утисак, дејство, деловање, учинак, ефекат.

    — Гледала је непосредно у учин своје пјесме.
    Вил.
    Р-К Реч.
  3. 2.б.

    последица.

    — Нешто претходи у времену (узрок), и нужно изазива нешто што непосредно следује (последица, учин). Лог.
  4. 3.

    чињеница.

    archaic
    заст. — застарело
    — Не могу овдје умовати, него ћу само казати повјесничке учине.
    Старч.
  5. 4.

    чињење, штављење (коже).

    — Дати кожу на учин.
    Вук
    Рј.
Изворни текст (OCR)
у̀чин м 1. оно што је учињено, чин, дело. — Након учина ... као под притиском неке ... силе одшуњала сам се на оно мјесто у продолу. Кос. Месечина нит греје, нити оживотворава, ни моћ садржи великих учина. Марк. Д. 2. а. утисак, дејство, деловање, учинак, ефекат. — Гледала је непосредно у учин своје пјесме. Вил.; Р-К Реч. б. последица. — Нешто претходи у времену (узрок), и нужно изазива нешто што непосредно следује (последица, учин). Лог. 1. 3. заст. чињеница. — Не могу овдје умовати, него ћу само казати повјесничке учине. Старч. 4. чињење, штављење (коже). — Дати кожу на учин. Вук Рј.