Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

у̀читељ

мтом 6, стр. 638

у̀читељ

учитељ

Лема

учитељ

Извор

том 6, стр. 638, редослед 11

  1. 1.а.

    просветни радник са средњом стручном спремом, са учитељском школом, који ради у основној школи.

    — Ђаци учитељске школе су радо узимани за домаће учитеље. Ћос.
  2. 1.б.

    Мене је именовала влада за намјесног учитеља у Вучјаку. Крл.

  3. 1.б.

    стручњак који поучава друге у некој врсти знања или вештине: ~ страних језика, ~ музике, играња, јахања, пливања и сл.

    сл. — слично
  4. 2.

    онај од кога се може нешто научити.

    — На хајдуштво и сва опачила Турци су им учитељи били.
    Њег.
    Гојко је дјечаков недостижни узор и учитељ у свим објешењаклуцима.
    Ћоп.
    Црнчићу је природа једини ауторитативни учитељ.
    Матош
Изворни текст (OCR)
у̀читељ м 1. а. просветни радник са средњом стручном спремом, са учитељском школом, који ради у основној школи. — Ђаци учитељске школе су радо узимани за домаће учитеље. Ћос. Б. Мене је именовала влада за намјесног учитеља у Вучјаку. Крл. б. стручњак који поучава друге у некој врсти знања или вештине: ~ страних језика, ~ музике, играња, јахања, пливања и сл. 2. онај од кога се може нешто научити. — На хајдуштво и сва опачила Турци су им учитељи били. Њег. Гојко је дјечаков недостижни узор и учитељ у свим објешењаклуцима. Ћоп. фиг. Црнчићу је природа једини ауторитативни учитељ. Матош.