у̀чити

учити

Стална адреса

Лема

учити

Извор

том 6, стр. 639, редослед 17

1.а.
(импф. у̀ча̄х; трп. прид. у̏чен) несврш. (нешто) настојати да се нешто упамти, разуме, стицати какво знање, вештину.
импф. — имперфекттрп. прид. — трпни придевприд. — придевнесврш. — несвршени глагол
— Учио сам Хегелову филозофију.
Нен. Љ.
Види се да је нешто учио.
Павл.
Ја ... учим музику и француски језик.
Макс.
1.б.
похађати какву школу, бити на каквом занату.
— С њим је] ... учио у оријенталној академији у Бечу.
Том.
Друг ... је с њиме заједно учио папуџилук.
Јакш. Ђ.
васпитавати се у извесном правцу.
— И јапански војник учи хероизам ... патриотским стиховима.
Матош
2.а.
размшшљати, мислити (о нечему).
dialectal
покр. — покрајински
— Крупно нешто учи у памети ... а ја зебем од много мишљења.
Њег.
Стаде да учи ... како би хљеб из оне дубине изрибао.
Љуб.
2.б.
читати; говорити.
folk
нар. — народски
— Када бану ситна књига дође ... ону учи, другу бр̀же пише.
НП Вук
Вода ... гргори стално, као да неко молитву учи, сам, у ноћи.
Сиј.
3.а.
(некога) предавати некоме какво знање, вештину, поучавати.
— Ана, хоћепт да те учим српски? Лаз. Л. фиr. И крв нас патњи и страдању учи.
Уј.
3.б.
саветовати, наговарати.
— Аустрија и ФранцУска училе сV Турке да не попуштајV.
Нов.
4.
проповедати какву идеју, теорију, бити њен поборник.

Фразе

како те бог учи како знаш, како се сам снађеш; ~ књигу нар. учити се писмености; ~ (кога) памети давати коме савете, обично непотребне; ~ школу ићи у школу.

Пододреднице

~ се

а. учити школу, стицати школска знања. — Не може се казати да се није учио, али се владао ... рђаво! Лаз. Л. Бјех одлучио ... да ћу се учити, да ћу се добро владати. Јурк. б. стицати какво знање, вештину уопште. — Мислим ... да Мару] ... дам у кумову кућу, да се дијете учи раду. Лаз. Л. Ја се, гледајући вас, свагда учим ономе што и мене чека. Крањч. Стј. в. вежбати се. — Учили смо се да погодимо које се то звоно огласило. Чипл

учити школу, стицати школска знања.стицати какво знање, вештину уопште.в. вежбати се.

Изворни текст (OCR)

у̀чити, -ӣм (импф. у̀ча̄х; трп. прид. у̏чен) несврш. 1. (нешто) а. настојати да се нешто упамти, разуме, стицати какво знање, вештину. — Учио сам Хегелову филозофију. Нен. Љ. Види се да је нешто учио. Павл. Ја ... учим музику и француски језик. Макс. б. похађати какву школу, бити на каквом занату. — С њим је] ... учио у оријенталној академији у Бечу. Том. Друг ... је с њиме заједно учио папуџилук. Јакш. Ђ. фиг. васпитавати се у извесном правцу. — И јапански војник учи хероизам ... патриотским стиховима. Матош. 2. покр. а. размшшљати, мислити (о нечему). — Крупно нешто учи у памети ... а ја зебем од много мишљења. Њег. Стаде да учи ... како би хљеб из оне дубине изрибао. Љуб. б. нар. читати; говорити. — Када бану ситна књига дође ... ону учи, другу бр̀же пише. НП Вук. Вода ... гргори стално, као да неко молитву учи, сам, у ноћи. Сиј. 3. (некога) а. предавати некоме какво знање, вештину, поучавати. — Ана, хоћепт да те учим српски? Лаз. Л. фиr. И крв нас патњи и страдању учи. Уј. б. саветовати, наговарати. — Аустрија и ФранцУска училе сV Турке да не попуштајV. Нов. 4. проповедати какву идеју, теорију, бити њен поборник.