у̀шица
ушица
Лема
ушица
Извор
том 6, стр. 643, редослед 3
- 1.
(обично у мн.) метални део алатке са отвором у који се утиче држаље, копљача и сл.
— Iљас, ушицом од сјекире.
Подизаху мотике и ... спуштаху, разбијајући ... грумење земље ушiицама.
Удари ... ушицама трнокопа У ... дирек на авлијским вратницама.
- 2.
отвор на игли кроз који се удева конац.
— ЧеШће је с продикаонице наглашавао, како ће прије дева кроз ушицу игле него богаташ V краљевство небеско.
- 3.
омча, рупица уопште.
— Очеве ципеле везао сам канапом за ушицу ... и вукао као колица. уш.
Изворни текст (OCR)
у̀шица2 ж (обично у мн.) 1. метални део алатке са отвором у који се утиче држаље, копљача и сл. — Iљас, ушицом од сјекире. Чол. Подизаху мотике и ... спуштаху, разбијајући ... грумење земље ушiицама. Донч. Удари ... ушицама трнокопа У ... дирек на авлијским вратницама. Ћоп. 2. отвор на игли кроз који се удева конац. — ЧеШће је с продикаонице наглашавао, како ће прије дева кроз ушицу игле него богаташ V краљевство небеско. Гор. 3. омча, рупица уопште. — Очеве ципеле везао сам канапом за ушицу ... и вукао као колица. уш.