уши́љити
ушиљити QA: medium
Лема
ушиљити
Извор
том 6, стр. 642, редослед 12
- 1.
дати нечему облик шиљка (дељањем, стругањем и сл.), зашиљити: ~ писаљку, оловку.
- 2.
усукати, увртети (бркове, прамен косе).
— Бркове ушиљио, косу остраг разделио.
- 3.а.
наћулити, начуљити.
— Вук диже главу и ушиљи уши.
Пружи бик главу, ушиљи ушке и зачуђен погледа.
- 3.б.
напућити, скупити, истурити напред (усне, уста). —Ушиљи усне и стаде кесити њушку. Божић.
- 3.в.
(лице) добити озбиљан и пажљив израз.
— Ушиљи лице, а очима зашара. К(V1.
Пододреднице
1. постатишиљат; смршати. — Нос му се ушиљио, јабучице испод грла искочиле. Вес. Од невоље и глади ушиљише им се уши и носеви. Мош. Они обли лактови ушиљили се. Леск. Ј. 2. постати озбиљан, пажљив. — Мале сиве очице ушиљиле се па боду ... као шило. Кал
Изворни текст (OCR)
уши́љити, у̀шӣљӣм сврш. 1. дати нечему облик шиљка (дељањем, стругањем и сл.), зашиљити: ~ писаљку, оловку. 2. усукати, увртети (бркове, прамен косе). — Бркове ушиљио, косу остраг разделио. Лаз. Л. 3. а. наћулити, начуљити. — Вук диже главу и ушиљи уши. Куш. Пружи бик главу, ушиљи ушке и зачуђен погледа. Гор. б. напућити, скупити, истурити напред (усне, уста). —Ушиљи усне и стаде кесити њушку. Божић. в. (лице) добити озбиљан и пажљив израз. — Ушиљи лице, а очима зашара. К(V1.