у̀јамак
ујамак
Лема
ујамак
Извор
том 6, стр. 469, редослед 9
- —
= ујемак конац којим је нешто ујамчено, привремено прошивено, јемственик; исп. ујамчити (3).
— Жене гатају и уч. према ујамчити (се). да ујамком никаквијех хаљина не ваља шити. Вук. Ујамча́вати (се), -а̀мча̄ва̄м (се) несврш.
Изворни текст (OCR)
у̀јамак, у̀ја̄мка м = ујемак конац којим је нешто ујамчено, привремено прошивено, јемственик; исп. ујамчити (3). — Жене гатају да ујамком никаквијех хаљина не ваља шити. Вук. Ујамча́вати (се), -а̀мча̄ва̄м (се) несврш. и уч. према ујамчити (се).