Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ујемча́вати

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 472

ујемча́вати

ујемчавати, ујемчивати

Стална адреса

Лема

ујемчавати

Варијанте

ујемчивати, ујемчи́вати

Извор

том 6, стр. 472, редослед 15

  1. —

    -ѐмчује̄м несврш. и уч. према ујемчити. забрањено оружје. Старч. То ... није ујемчено никаквом друштвеном силом, али је

    несврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол
    у̀је̄мчити (се) и у̀јемчити (се), -ӣм (се) сврш. = ујамчити (се). — За ујемчити несИгурност иметка, пуку је без разлога отето И утврђено народним обичајем.
    Марк. Св.
Изворни текст (OCR)
ујемча́вати, -ѐмча̄ва̄м и ујемчи́вати, -ѐмчује̄м несврш. и уч. према ујемчити. у̀је̄мчити (се) и у̀јемчити (се), -ӣм (се) сврш. = ујамчити (се). — За ујемчити несИгурност иметка, пуку је без разлога отето И забрањено оружје. Старч. То ... није ујемчено никаквом друштвеном силом, али је утврђено народним обичајем. Марк. Св.