Одредница

ујемчити

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 469

ујемчити

ујемчити

Лема

ујемчити

Извор

том 6, стр. 469, редослед 11

  1. 1.

    осигурати, обезбедити, загарантовати.

    — Нек се то право ујамчи уставом
    Марк. Св.
    Треба ... да нам тај устав ујамче велевласти.
    Старч.
  2. 2.

    утврдити, доказати.

    — За већи, први дио зборника, ујамчено је да садржи самопјесме Менчетићеве и Држићеве.
    Водн.
  3. 3.

    привремено прошити, прихватити концем, јемствеником. Вук Рј.

Пододреднице

~ се

дати јамство, обећање, примити обавезу један за другога. — Ујамчи се један з друrоrа. Вук Рј. Траже од ње да плати десет тисућа форинти. Гако се није она ујамчила, нити је вољна била толику своту платити. Том

дати јамство, обећање, примити обавезу један за другога.
Изворни текст (OCR)
ујемчити 1. осигурати, обезбедити, загарантовати. — Нек се то право ујамчи уставом. Марк. Св. Треба ... да нам тај устав ујамче велевласти. Старч. 2. утврдити, доказати. — За већи, први дио зборника, ујамчено је да садржи самопјесме Менчетићеве и Држићеве. Водн. 3. привремено прошити, прихватити концем, јемствеником. Вук Рј.