у̀јести
ујести
Лема
ујести
Извор
том 6, стр. 472, редослед 17
- 1.
загристи, убости зубом, рилицом и сл., направити повреду зубима, рилицом и сл. тако да остане траг, рана.
— Лоло, љуби да се виде зуби, још уједи да се нана једи.
Пчеле се узнемириле, али га ниједна не уједе. ВУС 970.
- 2.
фиг. ранити.
— Милошу је говорио: »Ти си ме ово ујео« (показујући рањену руку).
Осуше се пушке ...
— Уједе ме пас, ја!
— На пешкир, завиј.
- 3.
фиг. увредити, пецнути.
— Казао ам му да се гадим трговине, и то га је најљуће ујело.
Не знајући кога је ујео својом шалом, мисли како ће се још данас измирити с царем.
- 4.
заболети, жацнути.
— Ђјеласне очима, уједе га грчна вена у нози. ЊожиК.
(кога) за (у) срце љуто увредити. — Кад неког волиш, па кад те уједе за срце, горе га мрзиш од најљућег душмана!
Фразе
казаће и кад је мајку за сису ујео на мукама ће све признати; пази да те змија (гуја) не уједе добро се чувај и пази; уједе га гуја (змија) зло му се десило; преварио се, погрешио је; ујео бес врага, Уј ео вук магаре ником ништа; ништа не мари; исп. изјео вук магаре, уз изјести (изр.). — Овако из прикрајка ујео бијес враrа, ковач бравара. Шен. Ако је власт драге воље послушаш, добро и јест, ако не послушаш, ником ништа — ујео вук маrаре.
~ за језик в. уз језик (изр.).
Пододреднице
1. угристи самога себе. 2. (на кога) везати се (за кога), окомити се (на кога). — Борио се с худом срећом, која канда се бијаше на њега Vieлa. В 18s5
Изворни текст (OCR)
у̀јести, у̀једе̄м сврш. 1. загристи, убости зубом, рилицом и сл., направити повреду зубима, рилицом и сл. тако да остане траг, рана. — Лоло, љуби да се виде зуби, још уједи да се нана једи. Леск. М. Пчеле се узнемириле, али га ниједна не уједе. ВУС 970. 2. фиг. ранити. — Милошу је говорио: »Ти си ме ово ујео« (показујући рањену руку). Вук. Осуше се пушке ... — Уједе ме пас, ја! — На пешкир, завиј. Глиш. 3. фиг. увредити, пецнути. — Казао ам му да се гадим трговине, и то га је најљуће ујело. Вучо. Не знајући кога је ујео својом шалом, мисли како ће се још данас измирити с царем. Цес. А. 4. заболети, жацнути. — Ђјеласне очима, уједе га грчна вена у нози. ЊожиК.