у̀љез

уљез

Лема

уљез

Извор

том 6, стр. 501, редослед 7

1.
онај који се настанио у туђој средини, нежељен дошљак, сумњив странац; онај који се сам наметнуо, придошлица, непозван гост.
— Као да је онај дио откинут од куће и да га је потпуно присвојио онај уљез.
Бег.
Остаћеш и код њих уљез, а код својих издајник.
Бар.
2.
мушкарац који после женидбе пређе у кућу жениних родитеља, у женину кућу, домазет.
— Рано је почела да му пребацује што је уљез ... Ако му још једном пребаци што је ушао у Новичину кућу, он ће смјеста »на своју странV«.
Вуков.
3.
онај који немајући своје куће живи у домаћинству рођака или пријатеља.
— Увијек сам био гост, станар, додатак, уљез.
Мар.

Изворни текст (OCR)

у̀љез м 1. онај који се настанио у туђој средини, нежељен дошљак, сумњив странац; онај који се сам наметнуо, придошлица, непозван гост. — Као да је онај дио откинут од куће и да га је потпуно присвојио онај уљез. Бег. Остаћеш и код њих уљез, а код својих издајник. Бар. 2. мушкарац који после женидбе пређе у кућу жениних родитеља, у женину кућу, домазет. — Рано је почела да му пребацује што је уљез ... Ако му још једном пребаци што је ушао у Новичину кућу, он ће смјеста »на своју странV«. Вуков. 3. онај који немајући своје куће живи у домаћинству рођака или пријатеља. — Увијек сам био гост, станар, додатак, уљез. Мар.