Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

у̀људно̄ст

жтом 6, стр. 502

у̀људно̄ст

уљудност

Стална адреса

Лема

уљудност

Извор

том 6, стр. 502, редослед 2

  1. —

    особина онога који је уљудан, пристојност, углађеност; уљудан поступак, обзир.

    — То су људи пуни уљудности и лијепога начина. Кум. То није у реду. Кад некога избацују напоље, онда се то бар чини с извесним уљудностима.
    Јов. Ј.
Изворни текст (OCR)
у̀људно̄ст, -ости ж особина онога који је уљудан, пристојност, углађеност; уљудан поступак, обзир. — То су људи пуни уљудности и лијепога начина. Кум. То није у реду. Кад некога избацују напоље, онда се то бар чини с извесним уљудностима. Јов. Ј.