Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

у̀љӯђено̄ст

жтом 6, стр. 502

у̀љӯђено̄ст

уљуђеност

Лема

уљуђеност

Извор

том 6, стр. 502, редослед 4

  1. —

    особина онога који је уљуђен, онога што је уљуђено.

    — Нека засја ... луч просвјете, знања и уљуђености. Ђал. Мислио је на далеку ... мрачну земљу Босну ... у којој је живот, без икакве више уљуђености и питомости, сиромашан штур и опор.
    Андр. И.
Изворни текст (OCR)
у̀љӯђено̄ст, -ости ж особина онога који је уљуђен, онога што је уљуђено. — Нека засја ... луч просвјете, знања и уљуђености. Ђал. Мислио је на далеку ... мрачну земљу Босну ... у којој је живот, без икакве више уљуђености и питомости, сиромашан штур и опор. Андр. И.