у̏њкав
уњкав
Лема
уњкав
Извор
том 6, стр. 528, редослед 19
- —
који говори кроз нос (о човеку) који има носни призвук (о гласу), назалан; сличан таквом гласу; исп. хуњкав.
— Само што је глас њин мало уњкав био. Дим. Уњкави Спиро је дугих гњати и руку. Десн. Гајде су изврсно одговарале својој функцији дискретне ... пратње .. са оним ... сањиво-милујућим уњкавим брујањем. Леск. М. фиг. Као да се у њима ... пробудила испод уњкаве осетљивости ... стара топла сељачка крв. ЛМС 1951.
Изворни текст (OCR)
у̏њкав, -а,-о који говори кроз нос (о човеку); који има носни призвук (о гласу), назалан; сличан таквом гласу; исп. хуњкав. — Само што је глас њин мало уњкав био. Дим. Уњкави Спиро је дугих гњати и руку. Десн. Гајде су изврсно одговарале својој функцији дискретне ... пратње .. са оним ... сањиво-милујућим уњкавим брујањем. Леск. М. фиг. Као да се у њима ... пробудила испод уњкаве осетљивости ... стара топла сељачка крв. ЛМС 1951.