у́ћи
ући QA: medium
Лема
ући
Варијанте
у̑ћи
Извор
том 6, стр. 626, редослед 18
- 1.
супр. изићи 1 идући, крећући се доспети у какав затворен, ограничен простор, у унутрашњост нечега.
— Ти остави врата отворена, да за тобом назорице уђем.
Ушао би ткогод на чашицу, испио и изишао.
Уђу у Боку с бродовима Инглези.
Око подне уђе немир у људе.
- 2.
ступити у какву средину, заједницу.
— Како уђо2 У свијет ... не бих вам знала казати.
Брат му је ... ушао у један наш батаљон.
- 3.
доспети до каквог друштвеног и сл. положаја, заузети какво место.
— У Шао је ... тај доrађај у босанске читанке за основне школе.
Мушицки је ... ушао међу псеудокласике.
Јулкица ће ући у обитељ.
- 4.а.
ступити у неку делатност, активност и сл., почети суделовати, учествовати у нечему.
— У устанак су ушли као сасвим млади људи.
Ушао је у посао са пола милиона. Ћос.
- 4.б.
Мало-помало уђе у разговор. Матош.
- 4.б.
упустити се дубље у нешто (проучавајући, разматрајући и сл.); продрети у нешто, разумети нешто.
— Уђимо у анализу књиге.
Он Јован Илић је умео ући у ду2 народне поезије.
У тварну истину може се ући само срцем.
- 5.а.
започети неку годину живота, ступити у одређено доба живота, старости и сл.
— Ушао је У двадесету годину. Ред.
- 5.б.
остати дуже и преко одређене временске границе.
— Ушло се дубоко у ноћ.
у го дине постати старији, остарети; у деј ство ступити у акцију; ~ у душ (коме) схватити, разумети (некога); ~ у живот упознати свакодневни, прави, стварни живот; ~ у историју, повијест в. уз историја (изр.); у колосек навићи се; У крв в. уз крв (изр.); ~ у милост (коме) умилити се; ~ у моду, у обичај постати обичај, уобичајити се, одомаћити се; у нормални колосек в. уз колосек (изр.); ~ у причу постати познат толико да се о томе прича; ~ у траг (коме, чему) пронаћи (кога, што), открити (кога, што); у уши в. ући у главу (б). — Кад су му брзине »ушле у уши« ... покушала сам ... одвратити га од аутомобилизма. ВУС 1972; ~ у штампу бити дат у штампу, почети се штампати; ушао ђаво (враr, сотона) у њега, под кожу (њемV) помамио сс, побеснео, изгубио памет; ушла му вода у уши понео се због новог положаја и сл. и изгубио осећање мере, способност расуђивања и сл. — Теби је ушла вода у уши. Измакао се испод партијске контроле.
Фразе
дубље ~ (у неку ствар) добро проучити што; ~ у вољу (коме) в. Уз воља* (изр.); ~ у главу (коме) а) постати јасан, разумљив (коме); б) постати опседнут неком мишљу, идејом; исп. ударити у главV;
Изворни текст (OCR)
у́ћи и у̑ћи, у̑ђе̄м сврш.; супр. изићи 1. идући, крећући се доспети у какав затворен, ограничен простор, у унутрашњост нечега. — Ти остави врата отворена, да за тобом назорице уђем. НП Вук. Ушао би ткогод на чашицу, испио и изишао. Бен. Уђу у Боку с бродовима Инглези. Мат. фиг. Око подне уђе немир у људе. Неим. 2. ступити у какву средину, заједницу. — Како уђо2 У свијет ... не бих вам знала казати. Матош. Брат му је ... ушао у један наш батаљон. Дед. В. 3. доспети до каквог друштвеног и сл. положаја, заузети какво место. — У Шао је ... тај доrађај у босанске читанке за основне школе. Неим. Мушицки је ... ушао међу псеудокласике. Рад. Д. Јулкица ће ући у обитељ. Адум. 4. а. ступити у неку делатност, активност и сл., почети суделовати, учествовати у нечему. — У устанак су ушли као сасвим млади људи. Чол. Ушао је у посао са пола милиона. Ћос. Б. Мало-помало уђе у разговор. Матош. б. упустити се дубље у нешто (проучавајући, разматрајући и сл.); продрети у нешто, разумети нешто. — Уђимо у анализу књиге. Поп. П. Он Јован Илић је умео ући у ду2 народне поезије. Нед. У тварну истину може се ући само срцем. Крл. 5. а. започети неку годину живота, ступити у одређено доба живота, старости и сл. — Ушао је У двадесету годину. Ред. б. остати дуже и преко одређене временске границе. — Ушло се дубоко у ноћ. БВ 1909.