Одредница

у̀ћмат

мтом 6, стр. 627

у̀ћмат

ућмат QA: medium

Стална адреса

Лема

ућмат

Извор

том 6, стр. 627, редослед 1

  1. в. ућумат. Кл. Рј.*ж ућу̀дати се, -а̄м се и ућу́дити се, у̀ћӯдӣм се сврш. постати тврдоглав, ћудљив Бак. Реч.; Вук Рј. ућу̀ма̄т -а́та, у̀ћумет и ућу́мет м тур.

    dialectal
    тур. — турскипокр. — покрајински
  2. в. хућумет.

    — Ферхат ... је .. послуживао у ућумату.
    Андр. И.
    Командант ће] ... одржати рапорт код штаба пука, испред ућумата.
    Вас.
    Рј. А.
    Бен.
    Рј. ућу́тати (се), -тӣм (се) сврш. вар. ућутети (се) 1. престати говорити, ушутети, заћутати, умукнути.
    — Где двојица говоџе па трећи дође, они ућуте.
    Вес.
    Одговорила би кратко, на питање, а онда ућутала.
    Бег.
    Био се нешто ућуто̂ ово дана. Ћоп. фиr. Старији пјесници наши ... помрли су или су ... ућутали сасвим.
    Л 1905
    2. престати одавати глас, звук, примирити се, утишати се.
    — Ућуташе бубњи и свирале.
    Вук
    Рј. Ветар се мало ућутао.
    Јакш. Ђ.
    У тамним сенкама̏ брестова ... ућуте се села. Ћос.
  3. д.

    Д. ућу́тети (се), -тӣм (се), ијек. ућу́тјети (се), сврш.

    ијек. — ијекавски
  4. в. ућутати (се).

    — О Иване, сењанско копиле, а шта си се ... ућутио? НП, Рј.

Пододреднице

~ се

унети се у нешто. —Тко учи ријечју, мора се у њу уживјети, ућутјети се у њу. Сим. ућу́тјети (се), -тӣм (се), ек. ућу́тети (се)

унети се у нешто. —Тко учи ријечју, мора се у њу уживјети, ућутјети се у њу. Сим. ућу́тјети (се), -тӣм (се), ек. ућу́тети (се)
Изворни текст (OCR)
у̀ћмат м в. ућумат. Кл. Рј.*ж ућу̀дати се, -а̄м се и ућу́дити се, у̀ћӯдӣм се сврш. постати тврдоглав, ћудљив. Бак. Реч.; Вук Рј. ућу̀ма̄т -а́та, у̀ћумет и ућу́мет м тур. покр. в. хућумет. — Ферхат ... је .. послуживао у ућумату. Андр. И. Командант ће] ... одржати рапорт код штаба пука, испред ућумата. Вас.; Рј. А.; Бен. Рј. ућу́тати (се), -тӣм (се) сврш. вар. ућутети (се) 1. престати говорити, ушутети, заћутати, умукнути. — Где двојица говоџе па трећи дође, они ућуте. Вес. Одговорила би кратко, на питање, а онда ућутала. Бег. Био се нешто ућуто̂ ово дана. Ћоп. фиr. Старији пјесници наши ... помрли су или су ... ућутали сасвим. Л 1905. 2. престати одавати глас, звук, примирити се, утишати се. — Ућуташе бубњи и свирале. Вук Рј. Ветар се мало ућутао. Јакш. Ђ. У тамним сенкама̏ брестова ... ућуте се села. Ћос. Д. ућу́тети (се), -тӣм (се), ијек. ућу́тјети (се), сврш. в. ућутати (се). — О Иване, сењанско копиле, а шта си се ... ућутио? НП, Рј. А.