Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

у̀ћуткати

сврштом 6, стр. 627

у̀ћуткати

ућуткати

Лема

ућуткати

Извор

том 6, стр. 627, редослед 3

  1. 1.

    приволети, приморати некога да ућути, натерати на ћутање.

    — Уме да је ућутка једним погледом
    Андр. И.
  2. 2.а.

    фиг. надјачати, угушити, заглухнути.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Рафал из шмајсера ... ућутка машинку.
    Лал.
  3. 2.б.

    умирити, стишати:

    савеСr.

Пододреднице

~ се

заћутати, утишати се. — Онај тихи, мирни, домаћи дух ... се ... беше ућуткао у њему. Вес

заћутати, утишати се.
Изворни текст (OCR)
у̀ћуткати, -а̄м сврш. 1. приволети, приморати некога да ућути, натерати на ћутање. — Уме да је ућутка једним погледом. Андр. И. 2. фиг. а. надјачати, угушити, заглухнути. — Рафал из шмајсера ... ућутка машинку. Лал. б. умирити, стишати: