Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ху̑д

ху́да, ху́до (одр. ху̑дӣ; ком. ху̏ђӣ)том 6, стр. 751

ху̑д

худ QA: medium

Стална адреса

Лема

худ

Извор

том 6, стр. 751, редослед 9.5

  1. 1.

    лош (у моралном смислу), зао, опак.

    Народу су хуђи но Турци дошљаци. Љуб. Ви сте, худи човјече, рекли неистину.
    Матош.
  2. 2. а.

    јадан, несрећан; кукаван, бедан.

    Бесмо нас двоје худе сироте. Шапч. Сад њој сретној и смиље мирише, а мени худој ни каранфиљ неће.
    Ботић.
  3. б.

    мучан, тежак, непријатан.

    — Па могу л те одбацит муке худе?
    С-Ц.
    Ни теби ... казати нећу ријечи хладне, худе.
    Кркл.
  4. в.

    мршав, постан (о земљи).

    — Све пропаде ... свега нестаде осим худе и врлетне земље.
    Коч.
Изворни текст (OCR)
ху̑д, ху́да, ху́до (одр. ху̑дӣ; ком. ху̏ђӣ) 1. лош (у моралном смислу), зао, опак. — Народу су хуђи но Турци дошљаци. Љуб. Ви сте, худи човјече, рекли неистину. Матош. 2. а. јадан, несрећан; кукаван, бедан. — Бесмо нас двоје худе сироте. Шапч. Сад њој сретној и смиље мирише, а мени худој ни каранфиљ неће. Ботић. б. мучан, тежак, непријатан. — Па могу л те одбацит муке худе? С-Ц. Ни теби ... казати нећу ријечи хладне, худе. Кркл. в. мршав, постан (о земљи). — Све пропаде ... свега нестаде осим худе и врлетне земље. Коч.