Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ца̏кнути

сврштом 6, стр. 758

ца̏кнути

цакнути

Стална адреса

Лема

цакнути

Извор

том 6, стр. 758, редослед 18

  1. 1.

    оном. дати, произвести звук »цак«, звекнути.

    оном. — ономатопеја
    — Ороз цакну, ал пушка не плану.
    Шен.
    Само нека цакне и запршти лед.
    Ћос. Д.
  2. 2.

    ударити (ногом), распалити, мазнути.

    — Да му је неколико пута цакнути ногом издајицу Галалона, не би жалио дати своју газдарицу, а за прид и синовицу.
    Вел.
    потиснути, уклонити.
    — Исакович цакну и барона ... коме се дотле дивио и читав један ред надодељених заповедника.
    Црњ.
Изворни текст (OCR)
ца̏кнути, -не̄м сврш. оном. 1. дати, произвести звук »цак«, звекнути. — Ороз цакну, ал пушка не плану. Шен. Само нека цакне и запршти лед. Ћос. Д. 2. ударити (ногом), распалити, мазнути. — Да му је неколико пута цакнути ногом издајицу Галалона, не би жалио дати своју газдарицу, а за прид и синовицу. Вел. фиг. потиснути, уклонити. — Исакович цакну и барона ... коме се дотле дивио и читав један ред надодељених заповедника. Црњ.