ца̀пӣн
цапин
Лема
цапин
Етимологија
Italian
Извор
том 6, стр. 759, редослед 21
- 1.
оруђе које се састоји од јаког држаља на коме је комад гвожђа савијен у облику кљуна, а служи за привлачење и дизање балвана у шуми: исп. цапун и цепин.
— Имам цапин и сјекиру!
Уз читаву улицу звечали су око врата и ролетни цапини, крампови и сјекире.
- 2.
планинарски штап.
— А онда су сва тројица алпиниста почели да забијају у лед своје цапине. Пол. 1929.
Изворни текст (OCR)
ца̀пӣн, -и́на м тал. 1. оруђе које се састоји од јаког држаља на коме је комад гвожђа савијен у облику кљуна, а служи за привлачење и дизање балвана у шуми: исп. цапун и цепин. — Имам цапин и сјекиру! Гор. Уз читаву улицу звечали су око врата и ролетни цапини, крампови и сјекире. Ћоп. 2. планинарски штап. — А онда су сва тројица алпиниста почели да забијају у лед своје цапине. Пол. 1929.