ца̏јтно̄т

е̏р̏у том општем »цајтноту«, није готово ни остало времена за музеје и галерије. НИН 1973. ца̏к оном. узвик за подражавање звука који се чује кад нешто пукне, звекне. — Намјери пушку и цак! Шен. Човек ти је божја срча, док длан о длан, а она цак од краја на крај. Рад. Д. ца̏ка (обично удвојено) оном. узвик за подражавање звецкања нечега (накита, путаца, дугмади, оковица, разбоја и сл.), пуцања и сл. — Цака-цака три дни лакат (откала). Н. посл. Вук. Штекћу пушке: цака, цака, цака.