ца̏њкати
цањкати
Лема
цањкати
Извор
том 6, стр. 759, редослед 13
- —
оном. одавати од себе звуке »цан-цан« (о звонцу); исп. цангарати. ца̏п (често удвојено) узвик којим се означава или истиче нагли и неочекивани преокрет радње, хватање и сл.
— Лепо да одеш код таког човека, па лепо: Помози бог, господине! ... па њему писмо цап у руке. Дом. Могао бих бријачем да пресечем овај врат за тили час, цап! цап! и готово. Пол. 1973.
Изворни текст (OCR)
ца̏њкати, -а̄м несврш. оном. одавати од себе звуке »цан-цан« (о звонцу); исп. цангарати. Њ. пр. уз Гл. им. цањкање. ца̏п (често удвојено) узвик којим се означава или истиче нагли и неочекивани преокрет радње, хватање и сл. — Лепо да одеш код таког човека, па лепо: Помози бог, господине! ... па њему писмо цап у руке. Дом. Могао бих бријачем да пресечем овај врат за тили час, цап! цап! и готово. Пол. 1973.