Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

цве̑т

мтом 6, стр. 764

цве̑т

цвет, цвијет

Лема

цвет

Варијанте

цвијет, цви̏јет

Извор

том 6, стр. 764, редослед 3

  1. 1.

    (лок. цве́ту; мн цве̏тови, ген. цве̏то̄ва̄ и цвето́ва̄; супл. мн. цве̑ће) орган расплођавања у биљака који се често одликује живим бојама и пријатним мирисом.

    botany
    лок. — локативген. — генитивсупл. — суплетивна множинамн. — множинабот. — ботаника
    — Чудне очи у дјечака ... модре као ланени цвијет.
    Донч.
    Мирис цвећа поље шара.
    Јакш. Ђ.
  2. 2.

    време цветања.

    — Хоће л она о цвијету доћи?
    НП Херм.
    Озебло воће у цвијету.
    Вук
    Рј. Сада је у Топчидеру јамачно све У цвету.
    Ћос. Б.
    пун, снажан развитак, процват.
    — Тада је било у цвету царство скупоцених чибука.
    Шапч.
  3. 3.а.

    оно што је налик на цвет шара, украс.

    — Имао је малу пушку за пасом у сребрним цвјетовима.
    Љуб.
  4. 3.б.

    бела пега, белега на челу неких животиња (коња, вола).

    — Погледај јагње] ... како му је лепо око! ... Па овај бели цвет на челу.
    Вес.
  5. 3.в.

    кружић косе заковрчене на темену.

    dialectal
    покр. — покрајински
    — Колико тих цвјетова има, толико пута, веле, да ће се женити. Рј.
  6. 3.г.

    пламен (свеће).

    — Собу је испуњавао топли сумрак, у њему су треперили жућкасти цветови воштаних свећа.
    Ђил.
  7. 3.д.

    гранати облик железне рудаче: железни ~. Тућ.

  8. 4.

    фиг. мразне шаре на стаклу.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Заседне у кафану, до прозора што вири у свемир кроз ледено цвеће.
    Каш.
    С удивљењем гледам како снијег пада и звјездано цвијеће по прозорима шара.
    Кркл.
  9. 5.а.

    фиг. оно што се истиче својим квалитетима, што је најлепше, најбоље а. драга, мила, врло лепа особа.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — (Опази девојке) Гле, гле још два цвета!
    Кост. Л.
    Ој Фатимо, ој Мехо, цвијеће моје!
    Огр.
  10. 5.б.

    најбољи, најбиранији људи.

    — Цвет јунака крије рака.
    Змај
    Та бригада је била цвет партизана Јабланице.
    Пер.
  11. 6.

    фиr. руменило на лицу (као знак стидљивости).

    — Дјевојче коме се цвијет стида расцвао на лицу. Ков А.
  12. 7.

    врста друштвене игре.

    — Икица им изређа неколико тих друштвених игара као ... »Iоште«, »lђвећа«, »Адвоката« ...
    Срем.
  13. 8.в.

    као саставни део назива многих биљака: Богородичино цвеће в. љиљан; божји ~

    в. — (после броја) век
  14. 8.в.

    медуника; госпин ~

  15. 8.в.

    кантарион; ђVpђевско цвеће

  16. 8.в.

    ђурђевак; жабљи (пчелин) ~

  17. 8.в.

    камилица; ивањско цвеће Calium чerum; ледено цвеће

  18. 8.в.

    ледак; петровско цвеће

  19. 8.в.

    хајдучка трава Aclillea nilletolium; румени ~

  20. 8.в.

    (с)тратор; сребрно цвеће lunaria annua; стамболско цвеће

    с — средњи род
  21. 8.в.

    георгина; царев ~

  22. 8.в.

    камилица; ~ из цвета, ~ у Ц ВетУ

  23. 6.

    јаглика и др.

    др. — друго
    1) бот. цвет који има само тучкове; 2) меД. нар. в. менструација; морски ~ зоол. врста планктона; мушки ~ бот. цвет који има само прашнике; су мпорни ~ хем. в. уз сумпорни (изр.); у цвету (живота, младости, стваралаштва итд.) у нај лепше доба (живота, младости итд.). — Премину у цвету своје младости. Нуш.; ~ од брашна најфиније брашно. — Нешто мало цвијета од брашна на столу.
    Наз.

Фразе

бели ~ мед. нар. бело прање, праница tluor alus; вински ~ бела скрама, плесан на вину, бирза; во д е н ~ зоОЛ. в. воденцвет; де вича н ски ~ полна невиност; дечји ~ мед. нар. в. поганица (зб); женски
Изворни текст (OCR)
цве̑т, ијек. цви̏јет, м (лок. цве́ту; мн. цве̏тови, ген. цве̏то̄ва̄ и цвето́ва̄; супл. мн. цве̑ће) 1. бот. орган расплођавања у биљака који се често одликује живим бојама и пријатним мирисом. — Чудне очи у дјечака ... модре као ланени цвијет. Донч. Мирис цвећа поље шара. Јакш. Ђ. 2. време цветања. — Хоће л она о цвијету доћи? НП Херм. Озебло воће у цвијету. Вук Рј. Сада је у Топчидеру јамачно све У цвету. Ћос. Б. фиг. пун, снажан развитак, процват. — Тада је било у цвету царство скупоцених чибука. Шапч. 3. оно што је налик на цвет а. шара, украс. — Имао је малу пушку за пасом у сребрним цвјетовима. Љуб. б. бела пега, белега на челу неких животиња (коња, вола). — Погледај јагње] ... како му је лепо око! ... Па овај бели цвет на челу. Вес. в. покр. кружић косе заковрчене на темену. — Колико тих цвјетова има, толико пута, веле, да ће се женити. Рј. А. г. пламен (свеће). — Собу је испуњавао топли сумрак, у њему су треперили жућкасти цветови воштаних свећа. Ђил. д. гранати облик железне рудаче: железни ~. Тућ. 4. фиг. мразне шаре на стаклу. — Заседне у кафану, до прозора што вири у свемир кроз ледено цвеће. Каш. С удивљењем гледам како снијег пада и звјездано цвијеће по прозорима шара. Кркл. 5. фиг. оно што се истиче својим квалитетима, што је најлепше, најбоље а. драга, мила, врло лепа особа. — (Опази девојке) Гле, гле још два цвета! Кост. Л. Ој Фатимо, ој Мехо, цвијеће моје! Огр. б. најбољи, најбиранији људи. — Цвет јунака крије рака. Змај. Та бригада је била цвет партизана Јабланице. Пер. 6. фиr. руменило на лицу (као знак стидљивости). — Дјевојче  коме се цвијет стида расцвао на лицу. Ков А. 7. врста друштвене игре. — Икица им изређа неколико тих друштвених игара као ... »Iоште«, »lђвећа«, »Адвоката« ... Срем. 8. као саставни део назива многих биљака: Богородичино цвеће в. љиљан; божји ~ в. медуника; госпин ~ в. кантарион; ђVpђевско цвеће в. ђурђевак; жабљи (пчелин) ~ в. камилица; ивањско цвеће Calium чerum; ледено цвеће в. ледак; петровско цвеће в. хајдучка трава Aclillea nilletolium; румени ~ в. (с)тратор; сребрно цвеће lunaria annua; стамболско цвеће в. георгина; царев ~ в. камилица; ~ из цвета, ~ у Ц ВетУ 6. јаглика и др.