цви́леж
цвилеж
Лема
цвилеж
Извор
том 6, стр. 767, редослед 11
- —
цвиљење.
— Чују ... цвилеж ... и одмах помисле није ли Потјех ... заглавио.
Псетанце ... с... цвилежом завуче се под стрејV.
На доњем дијелу врата зачује се тих цвилеж неког посебног запора. Нех. цви́лети, цви́лӣм, ијек. цви́љети,(р. прид. цви́лео, цви́лела, -ло) несврш. 1. испуштати пригушен пискав глас (од бола, жалости и сл.), јаукати, јадиковати, пиштати.
— Ви пијете и попијевате, сиротиња у невољи цвили.
Он је својим храпавим гласом цвилео.
2. цичати, скичати (о птицама или животињама).
— Хлапић ... је знао да ће пас за њим цвиљети.
Гуја то ... од глади цвили.
3. фиr. пуштати глас налик на јаук, писку.
— Непритворена врата ... цвилела су у зарђалим шаркама.
Цвили под ногама лањско лишће труло.
У Ђуриним грудима цвили заробљен кашаљ.
Дажд јесењи ЦвилИ.
Изворни текст (OCR)
цви́леж м цвиљење. — Чују ... цвилеж ... и одмах помисле није ли Потјех ... заглавио. Брл. Псетанце ... с... цвилежом завуче се под стрејV. Лал. фиг. На доњем дијелу врата зачује се тих цвилеж неког посебног запора. Нех. цви́лети, цви́лӣм, ијек. цви́љети,(р. прид. цви́лео, цви́лела, -ло) несврш. 1. испуштати пригушен пискав глас (од бола, жалости и сл.), јаукати, јадиковати, пиштати. — Ви пијете и попијевате, сиротиња у невољи цвили. НП Вук. Он је својим храпавим гласом цвилео. Јакш. Ђ. 2. цичати, скичати (о птицама или животињама). — Хлапић ... је знао да ће пас за њим цвиљети. Брл. Гуја то ... од глади цвили. Митр. 3. фиr. пуштати глас налик на јаук, писку. — Непритворена врата ... цвилела су у зарђалим шаркама. НК 1946. Цвили под ногама лањско лишће труло. Стан. У Ђуриним грудима цвили заробљен кашаљ. Јел. Дажд јесењи ЦвилИ. Кркл.