цви̑л
цвил
Лема
цвил
Извор
том 6, стр. 767, редослед 7
- —
(лок. цви́лу) цвиљење, плач; глас дубине. Кош.
сличан цвиљењу, плачу. — Пјев њезин бијаше ... сличан цвилу мале птичице.
Не чујеш му љута цвила патној души Из
Изворни текст (OCR)
цви̑л м (лок. цви́лу) цвиљење, плач; глас сличан цвиљењу, плачу. — Пјев њезин бијаше ... сличан цвилу мале птичице. Маж. Ф. Не чујеш му љута цвила патној души Из дубине. Кош.