цво̏кнути
цвокнути
Лема
цвокнути
Извор
том 6, стр. 767, редослед 26
- 1.
оном. цмокнути Вук Рј.
- 2.
произвести устима или зубима глас »цвок«.
— Повуку дијете за ухо и устима као цвокну. Н. посл.
Она је скочила са лествица ... свом тежином тако да је цвокнула зубима.
Хтедох да вриснем, али само вилице цвокнуше.
- 3.
шкљоцнути, опалити.
— Часник дигне сабљу, пушке цвокну, а луткице једна з другом ӯ зелену траву.
Пододреднице
цмокнути се
Изворни текст (OCR)
цво̏кнути, -не̄м сврш. оном. 1. цмокнути. Вук Рј. 2. произвести устима или зубима глас »цвок«. — Повуку дијете за ухо и устима као цвокну. Н. посл. Вук. Она је скочила са лествица ... свом тежином тако да је цвокнула зубима. Андр. И. Хтедох да вриснем, али само вилице цвокнуше. Марк. М. 3. шкљоцнути, опалити. — Часник дигне сабљу, пушке цвокну, а луткице једна з другом ӯ зелену траву. Маж. Ф.