цво̀кта̄ње

цвоктање

Стална адреса

Лема

цвоктање

Извор

том 6, стр. 768, редослед 7

1.
гл. им. од цвоктати цво̀ктати, цво̏кће̄м (имn. цво̀кћи; прил. сад. цво̏кћӯћи) несврш. оном. 1. шкргутати, шкрипати, шкљоцати зубима; Исп. цвокотати.
гл. — глагол, глаголскиим. — именицаприл. сад. — прилог садашњег временаприл. — прилогнесврш. — несвршени глаголоном. — ономатопејаисп. — испореди
— Разјарује се каткад и цвокће оним назубљеним зубалом.
Божић
2.
одавати, испуштати глас »цвок-цвок«.
— Црн хитар кос ... бјежи у оближње лијеске цвокћући срдито.
Наз.

Изворни текст (OCR)

цво̀кта̄ње с гл. им. од цвоктати. цво̀ктати, цво̏кће̄м (имn. цво̀кћи; прил. сад. цво̏кћӯћи) несврш. оном. 1. шкргутати, шкрипати, шкљоцати зубима; Исп. цвокотати. — Разјарује се каткад и цвокће оним назубљеним зубалом. Божић. 2. одавати, испуштати глас »цвок-цвок«. — Црн хитар кос ... бјежи у оближње лијеске цвокћући срдито. Наз.