цвр̑
цвр
Лема
цвр
Извор
том 6, стр. 768, редослед 13
- —
оном. глас који се чује кад нешто усијано падне у воду.
— Цвр! Лагано и тајанствено звижну угљен, паднувшИ на ... хладно водино огледало. Шапч. 49ж
Изворни текст (OCR)
цвр̑ узв. оном. глас који се чује кад нешто усијано падне у воду. — Цвр! Лагано и тајанствено звижну угљен, паднувшИ на ... хладно водино огледало. Шапч. 49ж