Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

цвр́кнути

сврштом 6, стр. 768

цвр́кнути

цвркнути

Лема

цвркнути

Извор

том 6, стр. 768, редослед 26

  1. 1.

    сврш. према цврчати.

    — Жижак цвркну тужно.
    Вес.
  2. 2.а.

    рећи гласом који личи на цвркутање; исп. цвркутати (1б).

    исп. — испореди
    — И ћаћи се ја своме руrам. па ми увијек опрости
    — цвркне она.
    Божић
  3. 2.б.

    скупивши и мало истуривши усне произвести глас сличан звуку »цвр«.

    — Застаде, скупи усне, цвркну. Петр.
  4. 2.в.

    праснути, пукнути.

    — Груне нечији штуц, а за њим цвркну нешто као дуплица.
    Ћоп.
  5. 3.а.

    прел. попити, сркнути.

    — Цвркне коњака жедни Момир, али му буде горак.
    Каш.
    Ту одседнемо да се мало прехране коњи, а и ми коју да цвркнемо.
    М 1867
  6. 3.б.

    подр. ударити, кврцнути, млатнути.

    подр. — подругљиво
    — Ако те мало цвркнуо, није те убио.
    Ков. А.
Изворни текст (OCR)
цвр́кнути, цвр̑кне̄м сврш. 1. сврш. према цврчати. — Жижак цвркну тужно. Вес. 2. а. рећи гласом који личи на цвркутање; исп. цвркутати (1б). — И ћаћи се ја своме руrам. па ми увијек опрости — цвркне она. Божић. б. скупивши и мало истуривши усне произвести глас сличан звуку »цвр«. — Застаде, скупи усне, цвркну. Петр. В. в. праснути, пукнути. — Груне нечији штуц, а за њим цвркну нешто као дуплица. Ћоп. 3. прел. а. попити, сркнути. — Цвркне коњака жедни Момир, али му буде горак. Каш. Ту одседнемо да се мало прехране коњи, а и ми коју да цвркнемо. М 1867. б. подр. ударити, кврцнути, млатнути. — Ако те мало цвркнуо, није те убио. Ков. А.