Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

цврку̀тав

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 769

цврку̀тав

цвркутав

Лема

цвркутав

Извор

том 6, стр. 769, редослед 5

  1. 1.

    који много цвркуће исп. цвркутљив.

    исп. — испореди
    — Каткада би цвркутаве ластавице смукнуле између црних дебала на зелена ... поља. Бен. фиr. Лијане се пењу од гране до гране ... правећи мостове и читаве водопаде најцвркутавијег цвијећа.
    Маж. Ф.
  2. 2.

    фиг. који говори гласом сличним цвркуту, ћеретав.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Цвркутава дјевојка личила је на неку од оних прољетних птица.
    Лал.
  3. 3.

    који подсећа на цвркутање, сличан цвркутању.

    — Вера одговори цвркутавим тласом.
    Ћос. Б.
Изворни текст (OCR)
цврку̀тав, -а, -о 1. који много цвркуће; исп. цвркутљив. — Каткада би цвркутаве ластавице смукнуле између црних дебала на зелена ... поља. Бен. фиr. Лијане се пењу од гране до гране ... правећи мостове и читаве водопаде најцвркутавијег цвијећа. Маж. Ф. 2. фиг. који говори гласом сличним цвркуту, ћеретав. — Цвркутава дјевојка  личила је на неку од оних прољетних птица. Лал. 3. који подсећа на цвркутање, сличан цвркутању. — Вера одговори цвркутавим тласом. Ћос. Б.