Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

цвр̏кӯт

мтом 6, стр. 769

цвр̏кӯт

цвркут

Лема

цвркут

Извор

том 6, стр. 769, редослед 4

  1. а.

    оном. а. глас малих птица и неких инсеката.

    оном. — ономатопеја
    — Ја газим по росној трави, а око мене цвркут птичијих гласова.
    Вес.
    У крошњама ... чуо се већ цвркут врабаuа.
    Крл.
    Цвркут скакаваца и цврчака ... навали.
    Војн.
    Чула се ... вика продаваца новина, дрека носача, цвркут дечјих гласова.
    Јак.
  2. б.

    фиг. звук који се чује кад свећа догорева, пуцкарање, праскање.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Смртни цвркут мале свијеће из лаког ме сна пробуди.
    Баш.
Изворни текст (OCR)
цвр̏кӯт м оном. а. глас малих птица и неких инсеката. — Ја газим по росној трави, а око мене цвркут птичијих гласова. Вес. У крошњама ... чуо се већ цвркут врабаuа. Крл. Цвркут скакаваца и цврчака ... навали. Војн. фиг. Чула се ... вика продаваца новина, дрека носача, цвркут дечјих гласова. Јак. б. фиг. звук који се чује кад свећа догорева, пуцкарање, праскање. — Смртни цвркут мале свијеће из лаког ме сна пробуди. Баш.