Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

цвјећ

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 767

цвјећ

цвјећ

Стална адреса

Лема

цвјећ

Извор

том 6, стр. 767, редослед 23

  1. —

    ек. цвећцво̏к (обично поновљено) оном. узвик за подражавање цвокотања или цвоктања.

    ек. — екавскионом. — ономатопеја
    Клечао је на ... дорушиним леђима ... цвокћући устима: Цвок, дорушо! Цвок! Цвок! Наз. Одапе једну цијев: цвок ... одапе другу: цвок.
    Ков. А.
Изворни текст (OCR)
цвјећ-, ек. цвећ-. цво̏к (обично поновљено) оном. узвик за подражавање цвокотања или цвоктања. — Клечао је на ... дорушиним леђима ... цвокћући устима: Цвок, дорушо! Цвок! Цвок! Наз. Одапе једну цијев: цвок ... одапе другу: цвок. Ков. А.