цѐвина

цевина, цјевина

цевина

цјевина, цјѐвина

том 6, стр. 771, редослед 11

1.
аугм. од цев.
аугм. — аугментатив
2.
погрд. пушка (1).
погрд. — погрдно
— Све ми се чини да и мој стриц Благоје има пекакву цјевину.
Ћоп.

Изворни текст (OCR)

цѐвина, ијек. цјѐвина, ж 1. аугм. од цев. 2. погрд. пушка (1). — Све ми се чини да и мој стриц Благоје има пекакву цјевину. Ћоп.