Одредница

це̑в

жтом 6, стр. 770

це̑в

цев, цијев

Лема

цев

Варијанте

цијев, ци̏јев

Извор

том 6, стр. 770, редослед 21

  1. 1.а.

    (инстр. це̂ви и це̂вљу лок. це́ви) ваљкаста и шупља направа кроз коју се нешто проводи: бешавна ~, доводна ~, одводна ~, водоводна ~, плинска ~.

    инстр. — инструменталлок. — локатив
  2. 1.б.

    део ватреног оружја таквог облика: пушчана ~, топовска ~.

    — Метак у цев и крећемо тим кућама.
    Дед. В.
  3. 2.

    пушка.

    — Старо и младо, велико, мало, смртном се цевљу наоружало.
    Јакш. Ђ.
    Они су ... отворили ватру на непријатељски поредак у коме се кретало око двеста цеви.
    Ољ.
    Десет једанаест lурака] ... је моја цијев препјевала на онај свијет.
    Буд.
  4. 3.

    мали дрвени ваљак, калем на ткачком разбоју на који се суче пређа.

    — Виде једну жену где мота цеви.
    Ранк.
  5. 4.

    в. цеваница (1). Вук Рј.

    (кога) чекати кога с пушком спремном да опали (обично у заседи).

Фразе

капиларна ~ веома уска (као влас косе) стаклена цев; мокраћна ~ одводни канал мокраћне бешике urеtlrа; чекати на
Изворни текст (OCR)
це̑в, ијек. ци̏јев, ж (инстр. це̂ви и це̂вљу; лок. це́ви) 1. а. ваљкаста и шупља направа кроз коју се нешто проводи: бешавна ~, доводна ~, одводна ~, водоводна ~, плинска ~. б. део ватреног оружја таквог облика: пушчана ~, топовска ~. — Метак у цев и крећемо тим кућама. Дед. В. 2. пушка. — Старо и младо, велико, мало, смртном се цевљу наоружало. Јакш. Ђ. Они су ... отворили ватру на непријатељски поредак у коме се кретало око двеста цеви. Ољ. Десет једанаест lурака] ... је моја цијев препјевала на онај свијет. Буд. 3. мали дрвени ваљак, калем на ткачком разбоју на који се суче пређа. — Виде једну жену где мота цеви. Ранк. 4. в. цеваница (1). Вук Рј.