цѐдитељ
цедитељ, цједитељ QA: medium
Лема
цедитељ
Варијанте
цједитељ, цјѐдитељ
Извор
том 6, стр. 772, редослед 6
- —
онај који цеди, који је запослен при цеђењу чега.
— едан момак је подрумар, други је цједитељ. це́дити, це̑дӣм, ијек. цијѐдити, (трп. прид. це̑ђен) несврш. 1. пропуштати течност кроз нешто шупљикаво или уско ради прочишћавања: ~ млеко.
- 2.
а. притискивањем истискати течност из нечега, изаж. мати, ожимати: ~ маслине, ~ лимун.
— Скиде свој капут, циједи десни рукав надојен помијама.
Његова сестра, зелена од једа, циједила је увеле груди у уста Дојенчету.
б. фиг. с. напором, једва изговарати.
— Стиснута грла ... Ибро једва цеди речи.
Циједи дјед ријеч по ријеч и све испод ока мерка ковача.
3. испуштати течност мало-помало, у капљама.
— Дрвеће пожутело, лишће му се слепило од многе оде ... па куња и ЦедИ са себе капљу по капљу.
И црне смреке циједе из рана жуту смолу.
4. испијати (полако, у малим гутљајима; сркати.
— Цедио је шљивовицу с братијом у кафани.
Кроз пале брке цедио је чорбу.
5. (из коrа, чега) а. силом, с муком извлачити што.
— Остап је још дуго из старца циједио ријечи.
Митић је ... у свакој утакмици цедио из себе и последњу кап зноја. Пол. 1958. б. фиг. мучити, исцрпљивати, гулити кога.
— Дахије и јаничари су цедили и притискивали народ.
Изр
— Медовину кроз зубе циједиле и слатку погачу ломиле. Бен.; б) говорити полако, одмерено, једва чујно.
— И то говорите ви ... цедио је потпуковник ... кроз зубе. Сек.; ~ мед помоћу центрифугеиздвајати мед изсаћа; ~ кога на мртву воштину в. уз воштина (изр.).
Пододреднице
1. тећи, цурити, сливати се кап по кап или у танком млазу. — Уље се шутке циједи у каменицу. Наз. Крупан зној пробио га по челу и циједи му се низ образе. Ћор. фиг. Бијаше красна љетна вечер. Зраком се циједио мирис зрела воћа. Ђал. 2. фиг. а. пробијати се мало-помало. — Свирка оргуља циједила се као тиха, блага струја. Бен. По његовом лицу падале су светле пеге сунца које се цедило кроз крошње стабала. Поп. Ј. б. бити пун чега, обиловати чим. — Миша се циједио од задовољства. Сим
Изворни текст (OCR)
цѐдитељ, ијек. цјѐдитељ, м онај који цеди, који је запослен при цеђењу чега. — едан момак је подрумар, други је цједитељ. це́дити, це̑дӣм, ијек. цијѐдити, (трп. прид. це̑ђен) несврш. 1. пропуштати течност кроз нешто шупљикаво или уско ради прочишћавања: ~ млеко. 2. а. притискивањем истискати течност из нечега, изаж. мати, ожимати: ~ маслине, ~ лимун. — Скиде свој капут, циједи десни рукав надојен помијама. Чол. Његова сестра, зелена од једа, циједила је увеле груди у уста Дојенчету. Франг. б. фиг. с. напором, једва изговарати. — Стиснута грла ... Ибро једва цеди речи. Шуб. Циједи дјед ријеч по ријеч и све испод ока мерка ковача. Донч. 3. испуштати течност мало-помало, у капљама. — Дрвеће пожутело, лишће му се слепило од многе оде ... па куња и ЦедИ са себе капљу по капљу. Ранк. И црне смреке циједе из рана жуту смолу. Кркл. 4. испијати (полако, у малим гутљајима; сркати. — Цедио је шљивовицу с братијом у кафани. Ранк. Кроз пале брке цедио је чорбу. Рад. Д. 5. (из коrа, чега) а. силом, с муком извлачити што. — Остап је још дуго из старца циједио ријечи. Крањч. Стј. Митић је ... у свакој утакмици цедио из себе и последњу кап зноја. Пол. 1958. б. фиг. мучити, исцрпљивати, гулити кога. — Дахије и јаничари су цедили и притискивали народ. Гавр. Изр