цели́вати

целивати QA: medium

Лема

целивати

Извор

том 6, стр. 774, редослед 4

1.
ијек. цјели́вати сврш. и несврш. 1. да(ва)ти целов, (по)љубити.
ијек. — ијекавскинесврш. — несвршени глагол
— Марица ... целива све иконе на дверима... и тек онда ми приступи.
Сек.
Ти хоћеш да те увијек цјеливам, придигне главу Даринка, па га пољуби неколик9 пута.
Кум.
Мати скупи обрве, погледа ме ... и пружи ми руку да је целивам.
Петр. В.
Мене грли туга, а цјеливају сјећања.
Јел.
2.
фиг. ир. ударити, ударати, погађати.
фиг. — фигуративно, у преносном смислуир. — иронично
— Док из мрака љута шара врисну, међУ очи зрно га цјелива.
Баш.

Пододреднице

~ се

уз. повр. — Боље се с човеком побити него с рђом целивати. Н. посл. Вук. ЦјелИвају се Леденик и Рифка дуго кроз тарабе. Андр. И. фиг. То је поноћ ... у којој се две године целивају. Нен. Љ

уз. повр.

Изворни текст (OCR)

цели́вати, цѐлӣва̄м, ијек. цјели́вати, сврш. и несврш. 1. да(ва)ти целов, (по)љубити. — Марица ... целива све иконе на дверима... и тек онда ми приступи. Сек. Ти хоћеш да те увијек цјеливам, придигне главу Даринка, па га пољуби неколик9 пута. Кум. Мати скупи обрве, погледа ме ... и пружи ми руку да је целивам. Петр. В. фиг. Мене грли туга, а цјеливају сјећања. Јел. 2. фиг. ир. ударити, ударати, погађати. — Док из мрака љута шара врисну, међУ очи зрно га цјелива. Баш.