Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

цело̀вито̄ст

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 775

цело̀вито̄ст

целовитост

Лема

целовитост

Извор

том 6, стр. 775, редослед 6

  1. —

    ијек. цјело̀вито̄ст, Ж својство, стање онога што је целовито, потпуност, целина.

    ијек. — ијекавскиж — женски род
    — Крањчевићева је, пак, пјесма растргана у два дијела те не остављћа дојам цјеловитости. Барац. Путопис је доиста могао да буде ... својом целовитошћV импресиван и садржајан приказ и осветљење једне земље.
    Богдан.
Изворни текст (OCR)
цело̀вито̄ст, -ости, ијек. цјело̀вито̄ст, Ж својство, стање онога што је целовито, потпуност, целина. — Крањчевићева је, пак, пјесма растргана у два дијела те не остављћа дојам цјеловитости. Барац. Путопис је доиста могао да буде ... својом целовитошћV импресиван и садржајан приказ и осветљење једне земље. Богдан.