Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

цѐмент

мтом 6, стр. 776

цѐмент

цемент

Лема

цемент

Етимологија

Latin

Извор

том 6, стр. 776, редослед 7

  1. 1.

    нарочита смеса силиката добивених жарењем смесе кречњака и глине, која кад се покваси и кад јој се дода песак постаје тврда као камен (бетон).

  2. 2.

    фиг. веза којом се нешто чврсто држи, спаја и одржава.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Мука и трпљење су најјача веза, најчвршћи цемент којим се људи збију у једно.
    Наз.
Изворни текст (OCR)
цѐмент м лат. 1. нарочита смеса силиката добивених жарењем смесе кречњака и глине, која кад се покваси и кад јој се дода песак постаје тврда као камен (бетон). 2. фиг. веза којом се нешто чврсто држи, спаја и одржава. — Мука и трпљење су најјача веза, најчвршћи цемент којим се људи збију у једно. Наз.