Одредница

це́нити

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 777

це́нити

ценити

Стална адреса

Лема

ценити

Извор

том 6, стр. 777, редослед 15

  1. 1.

    ијек. цијѐнити, несврш 1. одмеравати, одређивати, утврђивати цену или вредност нечему.

    ијек. — ијекавски
    — Узе Кулин цијенити робље.
    НП Вук
    Та оно, ја ти могу баш и продати ... А шта цените, брале?
    Глиш.
  2. 2.

    истеривати цену, уцењивати.

    — Њега цијени вила љекаруша: Шта ћеш дати, Јово челебија, да ти видам твоје ране грдне?
    Рј. А.
  3. 3.а.

    стваратиодређенисуд о некомеилинечему, просуђивати, (пр)оцењивати.

    — Ценим да ће се овде ноћас појести и попити најмање двеста пари опанака
    — проговорио Манојло. Рад.
  4. 3.д.

    Они само по пуцњави цене на којој је страни непријатељ. Јак.

  5. 3.б.

    (за некоrа, за нешто, неким, нечим) приписивати коме нека својства, држати, сматрати.

    — Кћер му се стане чудити и као за луда и несвјесна човјека цијенити га.
    Вук
    Калфу не цијеним за слугу, већ за сина.
    Шен.
  6. 4.

    признавати вредност некоме или нечему, поштовати, уважа. вати кога.

    — Народ који не цени своје ве лике људе, не заслужује ни да их има!
    Срем.
    Сви ми високо цијенимо ваше патриотске осјећаје.
    Наз.

Фразе

~ одока процењивати, вршити процену на први поглед, отприлике, приближно.

Пододреднице

~ се

1. ценкати се. — Имућнији радници ... иду у Влашку без драгомана и тако се цене (nогађајV). Ђорђ. 2. сматрати се. — Сада се цијеним сретнијим од најмоћнијега владара. Ђал. Одсада нећу више роптати, нећу се несрећним ценити. Змај

ценкати се.сматрати се.
Изворни текст (OCR)
це́нити, це̑нӣм, ијек. цијѐнити, несврш. 1. одмеравати, одређивати, утврђивати цену или вредност нечему. — Узе Кулин цијенити робље. НП Вук. Та оно, ја ти могу баш и продати ... А шта цените, брале? Глиш. 2. истеривати цену, уцењивати. — Њега цијени вила љекаруша: Шта ћеш дати, Јово челебија, да ти видам твоје ране грдне? Рј. А. 3. а. стваратиодређенисуд о некомеилинечему, просуђивати, (пр)оцењивати. — Ценим да ће се овде ноћас појести и попити најмање двеста пари опанака — проговорио Манојло. Рад. Д. Они само по пуцњави цене на којој је страни непријатељ. Јак. б. (за некоrа, за нешто, неким, нечим) приписивати коме нека својства, држати, сматрати. — Кћер му се стане чудити и као за луда и несвјесна човјека цијенити га. Вук. Калфу не цијеним за слугу, већ за сина. Шен. 4. признавати вредност некоме или нечему, поштовати, уважа. вати кога. — Народ који не цени своје ве лике људе, не заслужује ни да их има! Срем. Сви ми високо цијенимо ваше патриотске осјећаје. Наз.