центрифу́га
центрифуга
Лема
центрифуга
Извор
том 6, стр. 779, редослед 18
- —
(дат. -ги) лат. физ машина којом се излучују гушће, чврсте материје из течности (помоћу центрифугалне силе) или се уклања вода из тврдих материја:
за цеђење воде из рубља, ~ за цеђење? меда из саћа. — Као најбољи мед цени се првенац или самоток, т]. онај који из саћа сам исцури, или га центрифугом добијемо. Батут. центрифу̀га̄лан и це̏нтрифуга̄лан, -лна, -лно који бежи, одвлачи од центра, средишта, који настоји да се удаљи од средишта; који је заснован или који ради на том принципу супр. центрипеталан: центрифугална сила, центрифугална машина.
Изворни текст (OCR)
центрифу́га ж (дат. -ги) лат. физ. машина којом се излучују гушће, чврсте материје из течности (помоћу центрифугалне силе) или се уклања вода из тврдих материја: