Одредница

це̑н

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 776

це̑н

цен

Лема

цен

Извор

том 6, стр. 776, редослед 14

  1. 1.

    ијек. ци̏јен, (комп. цѐнијӣ и це̏њӣ) 1. који је мало или ниско процењен, јефтин.

    ијек. — ијекавскикомп. — компаратив
    — У Њемачку је навалило ... енглеско боље и цјеније жељезо.
    Старч.
  2. 2.

    који има цену, који је на цени, драгоцен, скупоцен.

    — А тко је крив но слаба влада наша, кад издајице у свом крилУ ... његује ... кано цијено биље?
    В 1885
Изворни текст (OCR)
це̑н, -е́на, -е́но, ијек. ци̏јен, (комп. цѐнијӣ и це̏њӣ) 1. који је мало или ниско процењен, јефтин. — У Њемачку је навалило ... енглеско боље и цјеније жељезо. Старч. 2. који има цену, који је на цени, драгоцен, скупоцен. — А тко је крив но слаба влада наша, кад издајице у свом крилУ ... његује ... кано цијено биље? В 1885.