це́пати
цепати
Лема
цепати
Извор
том 6, стр. 780, редослед 16
- 1.а.
ијек. цијѐпати, несврш а. ударајући чим оштрим растављати на делове по дужини: ~ дрва.
— Задувани као да су кладе цепали.
- 1.б.
кидати, тргати у комаде; растављати, комадати.
— Цепам све са себе, гледам своје голо тело.
Два пута је цепао Деспотовићеву листу. Ћос.
- 1.б.
Задружно имање не смије се цијепати на дијеле. Павл. Муње заблистале змијолико и стадоше цијепати небо. Гор. фиг. И тај који хтедне цепати на парчад наш зној и нашу муку, нека је проклет! Вес.
- 1.в.
разједињавати.
— Грујић ... није хтео ... да цепа странку.
Петоколонашки елементи хоће да цепају антихитлеровску коалицију. Дед.
- 1.г.
фиг. нарушавати, реметити.
— Совуљаге се довикују и цепају тишцину. Ћос.
- 1.д.
режсући растављати, парати: ~ платно. ђ. раздвајати нити по дужини.
— Извади плетење из котарице, али све испушта плетиво или цепа жицу.
- 1.е.
делити напола, преполављати, располављати, предвајати.
— Цепате л ви шљиве кад кухате?
- 1.ж.
ломити, кршити.
— Вјетар дува ... стене цепа, а побрђа дроби.
Струја је у своме пролазу цепала и дробила ледену кору.
- 2.
чупати.
— Бранко је цепао жуљ на длану.
- 3.
стварати пукотине у земљи; браздати, орати; прелазити преко нечега остављајући видан траг, резати, парати.
— lас љетни суша] ... цијепа земљиште жедно.
Оштро си рало], сјајно, цијепаш земљу.
Торпиљери ... су оштрим кљуном цепали пенушаве таласе.
- 4.а.
снажно избијати (о нечему што тече), бризгати, шикљати.
— Из ногу му крв цијепа.
- 4.б.
пљуштити, сипати као из кабла (о киши).
— Не хаје ни што киша цијепа, ни што мећава мете.
- 4.в.
фиг. пробијати до сржи у костима (о студени).
— Ова мртвачка ноћ ... цепа и мрзне.
на коме дрва искоришћавати некога за наттежсе послове.
Фразе
~ длаку на четворо истраживати до ситница, цепидлачити; ц епа У колену (у нози, у зубу) јављају се оштри болови на махове; ~ коме срце (груди, душу) задавати некоме оштар душевни бол;
срце ми (му, јој и сл.) се цепа тешко ми (му, јој и сл.) је, трпим (трпи) велике душевне болове, патим, (пати); ~ се од смеха јако, бучно се смејати.
Пододреднице
1. а. делити се на делове, комаде, раздвајати се; рачвати се, гранати се. — Гледајући ... оне огромне, порушене баЛване посред ријеке на којима се валовИ цијепају, пјенећи се ... заборавих на све тешкоће пута. Маж. Ф. Сукну пламени млаз, цепајући се при врху као да је змијски језик. Јак. Нева се цепа на више рукава па се онда улива у Финландски залив. Нов. б. распарчавати се, разједињавати се. — Народ се цијепа, племена се крвавијем очима гледају. Јакш. Ђ. Парламент се цепа на два дома. Јов. С. 2. (од кога) одвајати се, удаљавати се. — Ја сам се од свога детињства с њима научио, па нисам се могао ОД њих цепати. Ат. 3. покр. јако болети (од умора, слабости и сл.). — Нећеш да признаш да си малаксао ... и да ти се ноге цијепају. Радул
Изворни текст (OCR)
це́пати, це̂па̄м, ијек. цијѐпати, несврш. 1. а. ударајући чим оштрим растављати на делове по дужини: ~ дрва. — Задувани као да су кладе цепали. Јакш. Ђ. б. кидати, тргати у комаде; растављати, комадати. — Цепам све са себе, гледам своје голо тело. Вас. Два пута је цепао Деспотовићеву листу. Ћос. Б. Задружно имање не смије се цијепати на дијеле. Павл. Муње заблистале змијолико и стадоше цијепати небо. Гор. фиг. И тај који хтедне цепати на парчад наш зној и нашу муку, нека је проклет! Вес. в. разједињавати. — Грујић ... није хтео ... да цепа странку. Јов. С. Петоколонашки елементи хоће да цепају антихитлеровску коалицију. Дед. В. г. фиг. нарушавати, реметити. — Совуљаге се довикују и цепају тишцину. Ћос. Д. д. режсући растављати, парати: ~ платно. ђ. раздвајати нити по дужини. — Извади плетење из котарице, али све испушта плетиво или цепа жицу. Вес. е. делити напола, преполављати, располављати, предвајати. — Цепате л ви шљиве кад кухате? Шапч. ж. ломити, кршити. — Вјетар дува ... стене цепа, а побрђа дроби. Јакш. Ђ. Струја је у своме пролазу цепала и дробила ледену кору. Петр. М. 2. чупати. — Бранко је цепао жуљ на длану. Ђур. 3. стварати пукотине у земљи; браздати, орати; прелазити преко нечега остављајући видан траг, резати, парати. — lас љетни суша] ... цијепа земљиште жедно. Марет. Оштро си рало], сјајно, цијепаш земљу. Ђон. Торпиљери ... су оштрим кљуном цепали пенушаве таласе. Јак. 4. а. снажно избијати (о нечему што тече), бризгати, шикљати. — Из ногу му крв цијепа. Павл. б. пљуштити, сипати као из кабла (о киши). — Не хаје ни што киша цијепа, ни што мећава мете. В 1885. в. фиг. пробијати до сржи у костима (о студени). — Ова мртвачка ноћ ... цепа и мрзне. Петр. В.